УТИСЦИ СА ПРОЛАСКА ТРАНСВЕРЗАЛЕ “ЧИКА ДУШКОВЕ РАЈАЧКЕ СТАЗЕ“
Сваке године, Планинарски савез Србије, друге суботе септембра, организује акцију Дан пешачењау Србији.
Имали смо жељу, супруга и ја, да прођемо овај обележени планинарски пут. Коначно, пошто је супруга отишла у пенију, добили смо довољно времена да то и урадимо. Определили смо се да то буде пред дан чистих планина 2023.год. Тако смо се обрели на Рајцу 20.9.2023.год., с вером да то можемо урадити. Наоружа,исмо се неким описима стазе и контрола, картама из планинарске оријентације и другим картама, кондицијом и јаком вољом и вером у нас, да ми то можемо.
Првог дана 20.9., после смештаја у дому кренусмо од дома у 9:50 ка врху Рајца, ка КТ2 на који стижамо у 10:40. После фотоса, и кратке паузе, наставимо преко терена Зобље да се спустимо ка Црвеном врелу. Тада нисмо знали која је ташна позиција и место црвеног вреле. Жица која ограђује извориште и на дрвету пише усмерење ка КТ14, ка извору Чанак. Овде смо у 11:30. Помисао да је извор-Црвено врело, негде у ували на успону ка асфалтном путу одведе нас на маркацију и пењањем не наиђосмо на КТ 13. Одлучимо да одемо асфалтом поред војске, па на Дебели брдо и поред разрушене шумареве куће спустимо се до извора Чанак КТ14 у 12:30. Пошто нисмо нашли КТ 13 вратимо се истим путем назад до оне жичане ограде око изворишта. Детаљним прегледо, видимо да из земље вири ознака контроле. Срећни оверимо ово у 13:45 и кренемо уз пут ка кривини одакле се иде на врх. Пресечемо преко ливада, па на асфалтни пут и одвајаље на макадамски, па стазицом изнад увале напред па уназад и ето нас у 14:50 на водопаду КТ3. После овере окрепљења и уживања у тишини и жубору малог водопада вратимо се у дом, полазишну тачку у 15:40. Тако смо првог дана, са све паузама били на траси 5 сати и 50 минута и прешли 16,14 км са 1126 м успона.
Друго дана кренули смо из дома у 7:10. Путем између врха Рајца и Којића кома, поред врха Груковица, те неименованог врха преко Доброг поља дођосмо до извора Добра вода и дома у том пределу. Овде је КТ8 на коју смо стигли у 8:30. Одатле стазицом на ливадама узбрдо, па у шуму шумским путем и одвајање на стазицу до врха Шиљак на ком смо у 9:30, КТ9. Потом стазицом на пут, то путем па стазицом поред пута, па опет пут и стазица до врха Сувобора, на КТ10 у 10:05. Пауза, па стазицом низбрдока Равној гори, али убрзо је путоказ и маркација на стази све до изласка на асфалт. Дуго асфалтом до једне оштре кривине, иза које се убрзо излаз на макадамски пут којим се иде дуго, а онда у шуми путоказ и стазица која нас води на Данилов врх. На табли обавештења, још после Сувобора, при усмерењу за Данилов врх писалоје 2,5сати. Али ова деоница је знатно краћа. На данилов врх, КТ 11 стигли смо у 11:30. Маркација нас даље води до неког насеља од ког се пут спушта кроз шуму и Јасеновити до, све до реке Велике Дичине. Одмах ту је добар извор и неколико кућа неког засеока. Маркација води поред реке, али и неким путем који се одваја навише. Нема информације којим путем треба ићи и колико је преостало до Топлике. Нама који никада овде нисмо били ни познавање топографије овде није могло помоћи. Ишли смо обележеном стазом поред реке која се постепено подигла до неког засеока. У том засоку на једној брвнари има усмерење да је Топлика десно. Пођосмо десно, али се даље маркација губи, а опасни кучићи не дају да приђемо кући. Некако приђосмо и једна старија жена каже да је Топлика ту доле поред реке. Били смо на стотинак метара од ње. Спустимо се у 13:20 на КТ 12 и узмемо добру хладну воду, освежимо се умијемо јер је ово било по спарном дану, мало више сунца, а облаци су нас помало спашавали. Ту поред огромног дрвета је обележје за КТ 12, на дрвету је то исписано и усмерава поглед ка обележју, а има и просутог шута од урушених објеката које је неко донео. Прети опасност да заклони обележје. После паузе и новог сусрета са кучићима изађемо на пут, па путем до засеока Милошевићи, па изнад центра Полома, те преко бране до Горњих Бањана. Мотом макадамским путем до реке мале Дичине и поред ње узбрдо око Јелен стене до КТ13 Црвено врело, а одатле путевима до планинарског дома, где стижемо у 16:25. Знсачи, са одморима пешачили смо 9 сати и 15 минута, забележено на мобилној апликацији прошли 29,48 км и 1396 м успона. Већих проблема на маркираној стази није било, али оно ка Топлики требало би да се мало информатички допуни. По мени кад се сиђе у корито реке велике Дичине и на оном месту гдеима маркација поред реке и поред пута који води узбрдо.
Трећег дана кренули смо из дома у 7:10, асфалтом доле, па одвајање преко ливаде и улазак у шуму стазицом до Пурине цркве КТ4, где смо у 7:35. Даље стазицом која се на местима губи као и маркација те је тешко држати правац на маркираном делу. Али то се брзо завршава и добро обележена стаза води до испод Гувништа. Ту на дрвету има стрелица за усмерење ка КТ4 одакле смо дошли и ка КТ5 где би требало да идемо. То где би требало да идемо нисмо успели пронаћи, пронаћи маркирану стазу. Нисмо ни знали колико смо далеко од КТ5. Тада одлучимо да одемо на КТ6, на Којића ком, па да одатле кренемо на претходну. Преко ливада дођемо до шумице на Којића кому и кроз исту спустимо се до обележја КТ6 у 9:30. Одатле маркацијом назад одакле смо требали дођи, најпре путем, а потомстазицим испод кома обележеном стазом. Изненадили смо се да је ова КТ5 Провалија била ипак близу. На њој смо били већ у 10:10. Таданам је лакнуло. Вратили смо се назад, на пропланку направили паузу, те по поласку кроз шуму пресекли на обележени планинарски пут, на трансверзалу. Преко Кикова стигли смо до кућа Топаловића. Ту пре изласка на асфалт има извор и када са водом за појење животиња. Кад се изађе на асфалт нема усмерења нити маркације. Све асфалтом, кроз село Ба ипитањем мештана стигли смо до цркве, објекта водовода, до извора, до КТ7 у 12:20. Печат нам је дао радник водовода. Требао нам је одмор и освежење, посебно јер је дан претопао, сунце упекло, а трећи дан нам је већег пешачења. Даље маркираном стазом најпре асфалтом и то све узбрдо преко Црвене косе, потом макадамским путем све до Доброг поља и Добре воде КТ8 где стижемо у 14:30. Потом обележеним путем и преко врха Рајца допланинарског дома КТ1, где стижемо у 16:00. Тако смо овог дана пешачили 8 сати и 50 минута, прошли 23,04 км и имали успона 1280 м.
За три дана проласка планинарског пута “чика Душкове Рајачке стазе“ уживали смо и пешачили 23 сата и 55 минута, прошли пут дуг 69,66 км и имали успона од 3802 м. Све ово је забележено на мобилној апликацији.
А забележено, верификовано је у дневницима пута.
По сугестији Владислава Матковића, дневнике смо на дан чистих планина 24.9.2023. год., после краћег разговора предали Душану Вулићевићу, који је у Победи задужен за ову област. Изненадио се да је видео старе дневнике које смо набавили пре много година, а употребисмо их тек сада. Обећао је брзу обраду и доделу значака, које жељно очекујемо.
Учесници проласка пута чланови ПСК Челик Смедерево, како је и уписано у дневницима:
Биљана Грујић 064-2107473
Бранко Грујић 064-1595110, мејл brankogrujic1@gmail.com
