6. Традиционални међународни успон на Руј (12-13.06.2015.)
Успон на Руј (12-13.06.2015.)
Дан први.
Из Смедерева крећемо око 15:00. Превозилац Неле турс. 17 путника на његовим седиштима. Непобедива екипа, у друштву капетана Вељковића, на задњем сепареу. Седишта комфорна, места за ноге има. Клима лоша, а интервенција правовремена. Пресецањем пластичних везица на горњим поклопцима довода свежег ваздуха клима оспособљена и пуштена у рад. Зној се смирује. Капетан је препун информација.
Долазак у Звоначку бању око 19:30,
Стационирање позиција. Смештај је у приватној кући. Собе чисте, комфорне. Тераса са погледом на кањон реке Јерме. Уско. Издижу се околне литице и планинске падине. Слоново уво преко пута гледа на нас. Хук реке јасно чујан. Природни антидепресив нумеро уно. Зеленило свуда наоколо. Клима свежија, бар за десетак степени мања него у Смедереву у ноћ.
Вечера: поховано бело месо, краставац, лук и зелена љута. Хлеб са мекињама.
Шетња до сеоске продавнице у епицентар дешавања. Саобраћајни знакови у виду свитаца поред пута. Зова у цветању. Вече прохладно. Свеже и мирисно. Дужина до циља 2км. Стижемо. За једним столом, локалци. За другим, ’’генерал и 3 девојчице’,’ са осталим челичнима. Трећи заузимамо нас тројица. Прва рунда Скопско, друга Зајечарско. Са озвучења из аута певају нам Цеца и остала стандардна турбо фолк машинерија.
Можемо закључити да је конфигурација бање уског змијоликог облика. Главни пут који је уједно и главна улица, вијуга паралелно са реком без игде уочљивог и обележеног центра села. Прави планински предео.
23:30 крећемо ка собама. Мркли мрак. Ходамо лагано. Без журбе и наглих покрета. Са десне стране шушти Јерма. Са леве ћути планина. Ноћ ведра, небо звездано. Стижемо у собу у 00:24. После кратког афтера на тераси, легање.
Врх Руј 1706 мнв
Дан други.
Сат навијен у 06:45 буди из тихог и чврстог планинског сна.
Доручак: две туњевине, краставац, парадајз, сланиница.
Домаћини послужују кафу и шљивовицу. Капетан наставља са причама. Две чашице племените звоначке мученице и шољица свежег домаћег кофеина за кристализацију ума. (Наравно, на част куће)
Полазак комбијем око 8:00.
Долазак у село Ракита. Натпис каже “Добродошли“ , а ми узвраћамо “Боље вас нашли“. Простор у центру села одређен је за табор, Ракитском реком пресечен на два дела.
На једном делу стари биоскоп и травната површина са багремовим хладом. Терен за фудбал. Голови дрвени, рукометашки. Кош, метални. Старо црквено звоно закачено на багрему. Изливено у Јагодини 1929.год. Планинари стационирани. Казани за ручак у припреми.
На другом делу улица. Стари дућан. Штандови. Сир, вурда, ракија, мед и остали сеоски специјалитети у понуди. Роштиљ. Пљескавице. Продавница.
Поред реке крштење. Попови са микрофоном на озвучењу, некрштени у гомили испред њих. Појање. Обред.
09:35 полазак на стазу. Пут колски, кроз шуму. Хладовина. Успон жесток.
11:30 освајамо Ветрен, илити Ракитски Камен (1456м). Успон врло жесток. Стрм. Прави планински врх који служи својој природној сврси на најбољи могући начин. Поглед предиван. Видимо Влашке планине, Суву, Стару, Ком… Сликање. Одмарање. Трешње. Медитирање. Сунчање. Тренуци правог уживања.
12:00 настављамо. Шуме се проређују и полако препуштају пашњацима превласт на терену.
Идемо мешаним темпом. Сликамо се . Убрзавамо, успоравамо. Сунце пржи. Поједини облаци благо ублажују зрачење. Међутим, не маримо. Воду испијамо до последње капи. Журимо ка извору који се налазу у подножју главног врха ка коме хитамо. Стижемо. Точимо воду, поливамо усијане главе. Групица зајечараца лењо се излежава у кориту направљеном за проток изворске воде. Однекуд пристижу нам браћа Бугари. Настављамо даље. До врха пашњаци. Понегде неки крш, понегде неки четинар. Издижу се као усамљени стражари на бранику планинског царства.
Адреналин почиње да струји. Врх је на видику, на домаку. Треба само пружити корак и замолити планину да храбром и упорном учини част послужећи га врхунским погледом са врха. Дакле, темпо турбо. Мајице натопљене. Зној у потоцима. Бутине у пуним капацитетима искоришћености. Срце у грлу, у ушима. Душа у носу. Нос у души…
Ракитски камен – Страна ка Влашкој планини и Звоначкој бањи
13:35 освајамо врх! 1706м надморске висине је наше. Олеееее! На платоу, журка. Интернационални балкански судар двеју комшијских православних народа. Браће Бугара и браће Срба. Поглед на Власинско језеро у даљини и Јарловско језеро у Бугарској. Са три стране окружени смо бугарском земљом. Сматрам да је пријатељски препад на пријатељску територију успешно пријатељски изведен.
Тандрљез је у пуном замаху. Галама. Дрека. Цика. Надвикивање. Загрљаји. Осмеси. Вијорење застава. Бело зелена црвена и црвено плаво бела у миксу. Измешане, помешане, као да су једне. Утркивање за сликањем са заставама и једних и других у једној слици. Права планинска фото сесија. Једни стоје на фотографском постољу, код самог обележја врха, други круже око постоља и траже прву слободну прилику за улетање у кадар, а трећи сликају ове на постољу. Па на смену. Фотографи постају модели, а модели фотографи. Циркулација народних маса на уском планинском небеском трону. Прилазимо групици веселих Бугарки са огромном бугарском заставом у поседу. Бирамо позадину и по њој правимо помоћно фотографско постоље. Фотоапарати кликћу један за другим. Смешкамо се, дижемо заставе и правимо позе. Наравно, размењујемо фејсбук адресе. Поздрављамо се и после 45 минута проведених на врху крећемо назад.
Како не би прошли без мало авантуритичких активности, решили смо да прекратимо први наредни гребен и уместо да га обилазимо, ударили смо право на њега, па поред крша, доле низ падину. Нагиб изузетно стрм, више вертикалан него хоризонталан. Трава дубока крије једва видљиви крш. Улазимо у дивљу шуму. Нагиб исти. Ако не и гори. Клизање. За длаку избегнуто стропоштавање. Хватање за стабла. Прескакање грања и папрати. Завршетак шуме, пролазак кроз високи копривњак и повратак на стазу. Траса за повратак промењена. Наставља се ка Вучјем Долу.
16:40 повратак на полазну тачку. Умивање. Пресвлачење. Хладно пиво. Ручак: чорба од печурака, пасуљ, вурда, купус салата, парче хлеба. Врхунски укусно, домаћинима свака част. Печати. Куповина магнета.
18:15 полазак за Смедерево.
21:30 пауза на Авио пумпи код Параћина.
21:45 готова пауза.
23:00 стижемо у град.
Биланс учесника: 747 планинара са српске, 400 с бугарске стране. Са организаторима укупно око 1300 учесника.
Техничке карактеристике: стаза 18.5 км, кондиционо захтевна, пређена висинска разлика 1100м, попети су врхови Ветрен (Ракитски камен) 1456м и Руј 1706м.
Укупан утисак: ВРЛО ДОБРО!